Traženje oprosta/pokajanje-tevba
Tvoj Gospodar je zadovoljan Svojim robom kada on kaže (izgovara): „RABBIG-FIRLI ZUNUBI“ (Gospodaru moj, oprosti mi moje grijehe). „A on zna da niko drugi osim Mene ne oprašta grijehe,“ kaže Allah, dž.š.
Šejtan je rekao: „Tako mi Tvoje veličine, Gospodaru, neću prestati zavoditi Tvoje robove, sve dok su im duše u (njihovim) tijelima.“ A Allah, dž.š., je (na to) rekao: „Tako mi Moje moći i veličine, neću im prestati opraštati, sve dok budu tražili oprosta od Mene.“
Uzvišeni Allah, dž.š., pruža (otvara) Svoju ruku noću da oprosti onome ko je griješio danju, i pruža (otvara) Svoju ruku danju da oprosti onome ko je griješio noću, i tako sve dok sunce ne izađe sa zapada (do početka Sudnjeg dana).
Ko se iskreno pokaje, i zatraži oprost od grijeha, je kao i onaj koji i nema (nije počinio) grijeha.
Najbolji istigfar (način traženja oprosta) je da kažeš (proučiš): „ALLAHUMME ENTE RABBI, LA ILAHE ILLA ENTE, HALEKTENI VE ENE ABDUKE, VE ENE ‘ANA ‘AHDIKE VE VA'DIKE ME-STETA'TU. E'UZU BIKE MIN ŠERRI MA SANA'TU, EBU-U LEKE BINI'METIKE ‘ALEJJE, VE EBU-U BIZENBI, FA-GFIR LI, FE INNEHU LA JAGFIRUZ-ZUNUBE ILLA ENTE.“ („Allahu, Ti si Gospodar moj, nema drugog boga osim Tebe, stvorio si me, i ja sam Tvoj rob.
Tebi sam obavezu i obećanje dao (tj. na pokornost i obožavanje) i ispunjavam ga onoliko koliko mogu (u granicama svoje mogućnosti). Tebi se utječem od zla onoga što sam učinio. Priznajem Tvoje blagodati prema meni i priznajem svoj grijeh. Pa, oprosti mi, jer, zaista, niko drugi osim Tebe grijehe ne prašta.“) Ko ovo prouči danju, čvrsto vjeruje i ubijeđen je u to (tj. značenje toga), a zatim u tom danu umre, prije nego što zanoći, on je od stanovnika Dženneta. I onaj koji to izgovori navečer i čvrsto je u to ubijeđen, te umre prije nego osvane, i on je od stanovnika Dženneta.
Post dana Arefata (deveti dan zul-hidždžeta, uoči Kurban-bajrama) je otkup za grijehe koji su počinjeni prošle i naredne godine.
Blago onome ko vlada svojim jezikom, čija kuća je njemu dovoljna i koji plače nad svojim grijesima.
Blago onome ko bude našao u svojoj knjizi (u koju su ubilježena djela na Sudnjem danu) mnogo istigfara (traženja oprosta).
Bijaše jedan čovjek koji je ljudima zajmove davao pa bi svome momku govorio: „Kada dođeš do nekoga ko je u teškoj situaciji, pređi preko njega (ne traži mu duga, olakšaj i oprosti mu), možda će Allah (nadamo se) nama oprostiti (grijehe).“ I, zaista, susreo se sa Allahom i On mu je oprostio i preko ružnih njegovih postupaka prešao.
Kada bi čovjek imao dolinu blaga, zaželio bi i drugu, a kada bi imao dvije doline, zaželio bi i treću. Ljudsku utrobu ništa ne može napuniti (zadovoljiti), osim zemlje. A Allah prima pokajanje od onoga ko se iskreno pokaje (i zatraži oprosta).
Ko želi da se obraduje svojim stranicama (kada ih bude vidio na Sudnjem danu, u kojima su zabilježena njegova djela), neka što više čini istigfara (traži oprosta).
Kajanje je teoba. Onaj ko se iskreno pokaje za učinjeni grijeh je kao i onaj koji nije ni imao grijeha.
„O ljudi, činite iskrenu teobu Allahu, dž.š.! Ja Mu činim teobu (i) stotinu puta dnevno.“
Izvor: Ovako je govorio Resulullah, Sujutijeva zbirka hadisa – sahih i hasen
Priredio: Salih ef. Indžić
Za Akos.ba pripremila: Fahreta Vreva
